РЕСАВСКА ФУГА

Од два кишна понедељка

Она очас направи летовање
Навуче ролетне и постане море – слатко и дубоко
Па,пливај маjчин сине

Док се будим преплануо
С кукавицом у колену
Она постала погача

Залогаји не могу у око да стану
Куља јој пара из стомака
Излећу – празилук,метле,чокањи...
Чим неко позвони
Помислим
Леонардо опет јури Монализу

Па опет приони на лепоту
И тако,док се дан не умори
Нас двоје се играмо птица

Јасна Пољана и други дневник не могу се гледати трезни
Научила ме такође да је умеће ћутања разумевање љубави
Давање милостиње скривање сопственог просјачког штапа
И то све у оној соби под спуштеним ролетнама
Где смо гласно пљускали по Тихом Дону
Правили цветне венце,увелом фикусу успут
Давали вештачко дисање и аплаудирали комшији пензионеру
Који је више волео мишеве у кући
Него Херцеговце у комшилуку

Кад она пегла кошуљу – Јесењин се буди да буде бар крагна
Буде седморука док кува,плете и милује
Па свитање буде стидак спрам њеног изласка на балкон
На страну што самачки хотели остану у мраку
Чим она прексти ноге
Њена душа не може натрунити ни једно бистро око,
Трун јој није мера,
Што би јој се онда звезде улагивале
А ноћни перачи улица
Заобилазили места
Куда је пролазила

И све тако редом
Танко-потанко причам о теби
Твом мужу
Који не трепће
Само каже:
Да је мени таква жена
Где би ми био крај!?!