Мени је остала само слика
На њој смо жути нас двоје
Ја витка и мало покисла
А сунчан Ршумовић Љубивоје
Сликао нас сликар у пролазу
Док смо се меркали у возу
Он ми нешто љубавно гуче
А мене жуљају нове папуче
То се на слици не види
Ршум је умео и да се застиди
Из тунела је излазио као рак
Док сам му уснама брисала мрак
Он се овога сигурно и не сећа
Можда је у томе наша срећа
Да смо наставили путовање
Жуљеве бих носила као ордење
Нема коментара:
Постави коментар