ЗАЛАЗАК СУНЦА

Пољупци њени
Као врапци у снегу
Моје су стопе пратили
И кад сам био
У бегу

И њено име
Уснуло испод ревера
Бранило мене
од ветрова са севера

Ми смо се стварно волели чудно
Док је с Богом играла валцер
Ја му чешљао браду
Понекад с трунком бола
Срећа је седела
У прочељу стола

По њеном врелом телу
Ја сам уснама пешачио
И додиривао
Уз мирис жалфије
Најлепше пределе
Географије

Ми смо се стварано волели чудно
Ал свака магла тугованку носи
И заклетве трчале по њеној коси
Нека ми снегове нико не дира
Соба је још пуна њених додира

Ми ћутимо,зар не чујеш?
Грактао сам несаници
И молио виолине
Приштедите мало струне
Ја живим али срце не куца
У њеном оку
Откад сам видео
Залазак сунца