Било је топлије у рату
Него некад у њиховом наручју
Ипак
Мој наклон и поштовање
За те фине госпође
Одевене у рану јесен
Са рукама од винове лозе
Које писмима најављују пролеће
И мимозе
Заборавиле су ме
Као своју невиност
Али их памтим по мраку и кратком кораку
Те фине госпође
Поморанџе с танком кором
Имају сад мужеве и децу
Ледоломке за лепе момке
У трци са срећом
Један су застaле корак
Довољно сасвим
Да им срце
Натруни мрак
Нема коментара:
Постави коментар