Могла сам
Ја
И у пролеће
Да се удам
Али нисам имала
С ким
Да чекам
Нову годину
Рекох ти оцу:
Води ме
И ништа не тражи
Док се не узмемо
На папиру
Он ћути
Црвени
Снег пада
Имамо свега
Али
Димњак
Неће да повуче
Отекле очи
Задимила соба
Једва се гледамо
Купећи леденице
Види он
Мени студено
Примаче се
И рече нешто
Што нисам
Упамтила
Проради димњак
Као да никад није пушио
И најмање дрва
Изгоресмо
Те зиме
Ти си се родио после
У септембру
И чим си проплакао
Мирисао си на ону ноћ
Кад димњак није хтео
Да вуче
Зато
Пази кад купујеш дрва
Нема коментара:
Постави коментар