Академик Радован Бели Марковић о књизи ЉУДИ И ГРАДОВИ:

-Ходајући за облацима, земљом и преко небеса, Горан Лазовић, српски поета, путописац и преводилац, помера жанровске границе, сваки час нам кроз прозу дошаптавајући стихове, а стихове ''упошљавајући'' да додатно ''учврсте'' оно што нам каоноти склиски сапун може ''испасти из руку'' штокакве појединости из реда ''умозрителних'' ствари од чистог језичког градива.
У баштини књижевног и визуелног шунда, Лазовићева путописно-поетска проза ''прикучује брегове Мухамеду'', води нас кроз маштенске и ''јестаствене светове'', душевним као и реалним пространствима, дарујући нас, штедро, али као у мимогреду, као да то ни помена вредно није, драгуљ-реченицама, попут ове:
Бабушка је била кошчата, сувог лица, звали су је Генерал.
Ето, читајте и уживајте!
Очи ће вам бити озарене, као и душа, тако штогод нећете наћи на Интернету... То је оно причање крај ватре, у позни сат, лагано, пред озбиљним и мрким људима...