Једна од оних коју је Хемнигвеј љубио,
Звала се Жена од Соли.
Одлазили су на пучину, обично ноћу.
И нису имали времена за причу.
Купали се голи, она и Хамингвеј.
И враћали кући исцрпљени.
Никоме не говорећи – добро јутро!
Тако данима.
Недељама тако.
Док Жена од Соли није сазнала,
Чиме се Хемингвеј бави!
-Ја сам поштена! – рекла му је уз два шамара.
И отишла своме мужу.
Коме су претили смртном казном,
Због крађе бицикла.

Из књиге ЉУДИ И ГРАДОВИ Горана Лазовића