Емир Кустурица о књизи ЉУДИ И ГРАДОВИ Горана Лазовића:

-Мало је таквих типова данас. Мало је даровитих којима је важније да се изразе како ваља него да зараде како ваља! Његове ријечи се претварају из документа у поезију.
У Русији, гдје год да кренеш – ту је Горан Лазовић.
Када осјетиш његову fast food поезију, зажалиш за прохујалим временима када је слава промашених тренутака била уобичајена појава. Свака њему част!

Књига ЉУДИ И ГРАДОВИ Горана Лазовића – луксузно издање, тврд повез.

Академик Радован Бели Марковић о књизи ЉУДИ И ГРАДОВИ:

-Ходајући за облацима, земљом и преко небеса, Горан Лазовић, српски поета и путописац, помера жанровске границе, сваки час нам кроз прозу дошаптавајући стихове, а стихове ''упошљавајући'' да додатно ''учврсте'' оно што нам каоноти склиски сапун може ''испасти из руку'' штокакве појединости из реда ''умозрителних'' ствари од чистог језичког градива.
У баштини књижевног и визуелног шунда, Лазовићева путописно-поетска проза ''прикучује брегове Мухамеду'', води нас кроз маштенске и ''јестаствене светове'', душевним као и реалним пространствима, дарујући нас, штедро, али као у мимогреду, као да то ни помена вредно није, драгуљ-реченицама, попут ове:
Бабушка је била кошчата, сувог лица, звали су је Генерал.
Ето, читајте и уживајте!
Очи ће вам бити озарене, као и душа, тако штогод нећете наћи на Интернету... То је оно причање крај ватре, у позни сат, лагано, пред озбиљним и мрким људима...

Путописне приче Горана Лазовића из Прага, Вероне, Санкт Петербурга, Беча, Карелије, Истанбула, Венеције, Минхена, Париза, Кијева, Лавова, Темишвара, Јасне Пољане, Сибира, Монголије, Албаније,Трира, записи са Бајкала и Кубања, из Боровска и Сергејевог Посада, Нице, Константинова, Долгопрудног, Сребренице и Тичјег поља.

Лазовићева писма из Доњецка – Смрт на снегу!

Зоран Шапоњић о књизи ЉУДИ И ГРАДОВИ:

Горан Лазовић је од врсте староставних путописаца, такви више не ходе друмовима, иде, пише, воли, лумпује и тугује, пита и чита људе.
Воли донске степе и сибирске тајге, широке да им, што рече Чехов, само птице селице знају крај.
Уме да скита и где да дође – код куће је.
Лазовић има душу, као заборављени путописци, није дао за ово година да му је заробе, зато су му приче чисте, као небо јануарско изнад Јадовника.

У књизи ЉУДИ И ГРАДОВИ, Горан Лазовић обелодањује своје разговоре са Патријархом Павлом, Патријархом Московским и целе Русије, Кирилом, католикосом Арамом Првим, Вознесенским и Јевтушенком, са Хозе Мухиком и Наталијом Солжењицин, Захаром Прилепином, Безруковим, Моником Белучи, Едуардом Лимоновим, принцезом Јелисаветом, Бабкеном Симоњаном, Александром Ходаковским, Душком Радовићем, Рубановим, Александром Захарченком, Галином Хомчик, Ораханом Памуком, Дмитром Даниловим, ''Бурановским бабушкама'', Мирославом Антићем, Викторијом Лис, Зораном Радмиловићем, Амарсаном Улзите, Уљом Јаворски, Марјам Геворгјан, Кољадом, Емелином, монахом Киприаном, Степанцовим, Ирином Власовом, Марином Семченко, Ванденком, Јадранком Стојаковић, Игором Карниенком, Путилином и Шестаковим, Никитом Висоцким, Матијом Бећковићем, Валентином Гафтом, Пјотром Алешковским, Потоцким и другима.

Академик Матија Бећковић о књизи ЉУДИ И ГРАДОВИ:
-Лазовић је мајстор пера, уме да заћути и врисне кад треба, он је реткост, и за ово што је учинио – скидам капу! Ко уме да чита, после ове књиге казаће му се да Русија није далеко, и да Бог није мењао место становања.

У књизи Горана Лазовића ЉУДИ И ГРАДОВИ:

Лирски портрети Емира Кустурице, Душана Ђукина, Стевана Шуше, Цалета Антанасијевића, Рокија Јанковића, Саве Дивљакова, Василија Перића, и других.

Дмитриј Данилов о књизи ЉУДИ И ГРАДОВИ:
-Стихови Горана Лазовића су истовремено лирски и сурови, са оштром нотом трагизма.
Њихово читање и слушање, посебно у ауторском изовођењу ствара врло јак утисак.
Горан, као мало ко од страних аутора, осећа и разуме Русију, и њену културу, што је за мене врло значајно.

Горан Лазовић – ЉУДИ И ГРАДОВИ, хит издање, издавач СрбоАрт, Београд