17.04.2021.

https://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/13232-goran-lazovic-glavni-junak-filmske-price-o-jevtusenku?fbclid=IwAR2SMOkMwyuJcYb6C8Nn7NVAf35ImIrOv3kldeQTx_UDzVjBBh9k2G6rSvg


Горан Лазовић главни јунак филмске приче о Јевтушенку

У продукцији месковског „Театрона“ недавно је у Москви премијерно приказан докуметарни филм „Свет без граница – Јевгенија Јевтушенка'' познатог руског режисера Александра Јакова који је са Дарјом Сидоровом и косценариста овог остварења.Снимање поетско – филмске приче о једном од највећих руских и светских песника започето је 2013. године у Переделкину, у Јевтушенковој кући-музеју.

 

Главни јунак овог остварења је писац Горан Лазовић, коме ускоро из штампе излази књига „Планета Јевтушенко“, у којој су сабрани разговори које је водио са великим песником, уз мноштво до сада непознатих фотографија, писама, рускописних песама.

 

Српска премијера филма о Јевтушенку одржаће се прво у Београду а потом у Новом Саду и још у неким градовима Србије и Републике Српске, сходно условима које диктира епидемиолошка ситуација због вируса корона.

Пред представљање филма и књиге о Јевгенију Јевтушенку, Горан Лазовић се присећа друговања са руским поетским класиком:

 

-Наши сусрети су личили на празнике.




Једном ми се јавио из Ростова на Дону. Тада сам био у Москви. Падала је киша, и неки леденац је стизао са Волге, а он ми је скоро заповедно рекао – „Сутра те чекам у пет!“. То је изговорио тако тихо да се слушалица скоро ужарила од зебње, и радости.

 

Знао сам да је болестан, да су му ампутирали ногу, знао сам и да су му пренели да сам, сазнавши за ту новост, шалећи се, рекао – то је вероватно она нога којом је прво дотакао америчко тло! Знао сам и да позив не смем одбити.

 

Сутрадан, после поднева, кренуо сам са Кијевског вокзала ка Переделкину.

 

Воз је клапарао по сибирски, провлачио се између танковитих бреза, и тек сам на задњој станици, оставши сам у возу, схватио да сам стигао.




Прошао сам поред Пастернаковог дома, Окуџавине куће и закуцао на Јавтушенкову капију.

 

Дочекао ме је раширених руку.

 

Боже, колико сам тада поклона добио.

 

Све те књиге, боце с вином, оловке и умашћене вињете ставио је испред мене, и упитао „Колико остајеш?“

 

-Петнаест минута! – одговорио сам.

 

Остао сам шест сати.

 

-Хоћу да дођем у Србију, рекао је. И да ме водиш у то твоје Бродарево, да видим та брда с којих си гледао према Русији!

Растали смо се скоро ћутећи.

 

-Ускоро ћемо опет певати! – рекао је гледајући у небо.

 

Ја сам погледао у земљу.

 

Кад су ми јавили да је умро, падала је киша.

 

Личила је на ону која ме је испратила из Переделкина.

 

-Где сте тако покисли? – питала ме је кондуктерка.

 

-Био сам код Јевтушенка!

 

-Благо вама! – рекла је и из руку истргла пешкир који ми је неколико секунди пре тога тутнула у руке.

 

Предговор за књигу „Планета Јевтушенко“ написао је проф. др Малиша Станојевић, а ликовну опрему урадила је Ирина Власова. Издавач је београдски „СрбоАрт“.

 

 

Извор: Кућа добрих вести






Нема коментара:

Постави коментар