ЕСМА

У белом граду црна Есма
Скупља папире и старо гвожђе
Птичије руке постају мера
Кад сунце извуче из контејнера

Као кишница тече
Тротоаром свако вече
Босонога верује у Бога
Звезде јој клизе с лица
Док стара вуче колица

Кад нађе кору хлеба
Отац и мајка махну с неба
Божићна одјекне труба
Есма је дете а стомак до зуба

Претура канте,улазе тмушне
Какав је ово град
У црне залази тачке
Бацају животе а штеде играчке

Враћа се кући увек по мраку
Да небо нахрани у стомаку
Мајушну чигру цветић са лица
Већ види како стара вуче колица

У црној ноћи црна Есма
Белом граду постаје песма
Снови јој гладни не дају мира
Сузама прави играчке од папира