УСПАВАНКА ЗА БУЂЕЊЕ

Још си дете мило моје

Патуљци ти под пазухом живе
Ти још ћутке успављујеш лутке
Док ти недра миришу на булке
Љубила би мене играјући жмурке

Зар не видиш јутро бело
Да је жудња морска пена
Ноћ те лаже да си жена
Док узимаш туђи парфем
Сваки кликер сенка рукла
Нудиш срце а још не знаш
Да л' је земља баш округла

Ти би хтела и овога лета
Да ти будем једна од салвета
Нестала би свака мука
Да сам каиш око твога струка
Твоји снови месечева мена
Да играмо валцер као муж и жена

Још си дете мило моје
Имаш крила од лептира
Ногавице од сто миља
Твоје тело долина зелена
Чека рику младих јелена

Зато те молим
Док се од слепих улица не разболим
Никад ме више пољупцем не буди
У трептају сваког срећног лица
Крије се адреса Малог Принца
Мени уз боцу дечанског вина
И понеку грудву леда
Путоказ нек' буде твој плишани меда
А кад ми последње гугутке
Из ока одлете
Чућу како вичеш:
Мили мој,
Стварно си био велико дете!