ЛУТКА НА ТРАПЕЗУ

Песма о теби из предзадње клупе
Скриваној у снове и хаљине скупе
Мирише на ветар и птице у кавезу
Увек си била моја лутка на трапезу

О теби знао кад лежеш и ко те буди
Најлепша планина биле су твоје груди
А само другови – пред сенком одраз
Лечио ране од твојих пољубаца у образ

Магнолија ти цвала у црном увојку
Кад си питала – што немаш девојку
Трчала тамо одакле већ стижеш
Ђердан ми сузан на недрима нижеш

Шта нам је чинити у ово глуво доба
Ти први пут сама а мени пуна соба
Загрли ме да останем у звезданом везу
Увек си била моја лутка на трапезу