Јутром ме,Бојана,буди мирис пелена
Под јастуком иње,у оку ружа свилена
Гледам те као жудњу руског грофа
На твом стомаку лелуја моја строфа
Сунце ти већ ниче у утроби
Чујем како трчи по нашој соби
Расплети косе,Бојана,
Певају анђели и гора зелена
Колевку спремај да пуним пушку
У љиљан да урамимо главу мушку
Сад ти је јасно што спавам гласно
Мојој се души ни за шта не чуди
Док сунце не заплаче – мене не буди
Нема коментара:
Постави коментар