ЛЕТО У ДУГИМ ПАНТАЛОНАМА

О теби знале
И продавачице дивљих јагода на ибарској магистрали
Да сам опчињен чудима
Као бели зец с црвеним очима
Бунцао на твојим топлим грудима

И онај бродски капетан
Који је цвилео у парку
Молећи да ти срце задене за шапку
И један канцеларијски мољац
Који је за твој осмех
Хтео
Да гине као добровољац

Чувари адских плажа
Знали
Шетачи руских хртова,продавци лозова
Јата корморана и газдарице перионица
Да ти је загрљај
Модел за обнову београдских чекаоница
И да мушкарци које си љубила
Твоју слику још држе у новчанику

Сви су слутили ал` нико дознао није
Коме су звездана бљеснула кола
Кад си ми први пут име изговорила
Из мојих усана никла је гладиола

Од кад си моја
Из роковника с великим жељама
Странице саме испадају недељама
Као машнице осмехом гужвају лице
Да у њих пакујем поклоне за клинце
Док те меркају испод платана у реду
Твоја им бедра тетоважа у погледу

С облакодера машу нам перачи прозора
Пољупцем меримо близину неба и мора
Изиграваш ајкулу у наручју фоку
Мрестилиште правиш у мом крвотоку

И твоје лажи готово детиње
И посластичару изгледају као светиње
Од њих си уз грумење мрака
Склапала мердевине до облака

Продавци самоће и буђавих успомена
Читава кафанска трећа смена
Твојим гласом још је занесена
У шољици кафе као вечна дремаш жеља
Чак и једном љубавнику без портфеља

За тебе је Скадарлија и даље
Главни град Београда
Рујно вино варварско пиће
Бели багрем поштанско сандуче
И као не знаш у које сам све крајеве
Од твојих трепавица пуштао змајеве

Док си липе прскала парфемом
И беле јагањце отимала с клања
Као мандарине котрљала се питања

За једну добру љубавну песму
Колико песник треба да поједе жена?

Има ли греха
Кад монах сретне жену
Ону коју је некад волео и имао
Која му само пољуби руку и повери муку?

Тамбурашке сузе – трзалице нове:
Да л` је живот вредан само
Док детиње остварујеш снове?

Оне птичице из старих сатова
Које су кукањем означавале време
У срећи слутећи несрећни лик
Брадавице твоје имају за споменик

Учио те да ходаш
Али то с птицама тешко иде
Требало је можда почети од пузања
Мада смо дуго трчали у назад
Дубили на глави
Да си земљотрес мислили мрави
Што ниси бар цвет
Ветрови још шапћу трави