Готово је,мило моје,
Последњи пут ти овако милујем руку
И с рамена скидам месечину.
Било је доста шетњи уз реку,
Никад више од твог осмеха нећу правити
Гнезда за моје високолетаче,
Нити молити да се играмо жмурке – бар једном!
Тобоже,зажмуриш ли,у грудима ти запуца артиљерија,
Усне постану барут,
Не би да губиш главу без гледања.
Иње ти видим у очима,
Не плачи,
Имам завидну колекцију твојих суза...
Док сенку утапам у реку,
Молим те за један осмех,
Баш вечерас,
Нека буде добошар
И разгласи на сва звона,
Нисмо више другови,
Сад смо љубав нова
lepooooo
ОдговориИзбриши