На срце ставим ли руку
Очас ми заличиш на хармонику
У глави чудне зачујем свирке
Усне ми твоје постану дирке
И будем свирац млађи од зоре
Уплашен да се басови не уморе
Нежно те растежем низ сан и јаву
Осећаш како би Дунав потопио Саву
Док ти се сенка у клупко мота
Бивамо оркестар што свира без нота
Млад нам месец скупља крике
Кошава се претаче у рику:
-Чувај срце и за другу хармонику
Sada potpuno slucajno (cesto na takav nacin izabiram sta da procetem) videla sam ovu pesmu...
ОдговориИзбришиDivna je! Bas je dusevno, iskreno i ....intimno!
Mozda i zbog toga da i ja imam neke licni (i slicni) asocijacije sa harmonikom, muzikom na Dunavu...
Nikad nista nije slucajno...