Каже он мени
Једном
Ти само жмури
И замишљај да си срећна
Послушам га
Почнем да жмурим
Али ово друго не умем
Види он колико је сати
Па вели:
Да се играмо мало
Поклопљених казаљки
Не разумем се у те игре
Али што да не пробам
Кад је обећао
Да ће ми песму написати
Играли смо се дуго
Кад сам отворила очи
Све ми је било јасно
Од срамоте сам зажмурела
И није ми жао
Он је био душа од човека
Да ми је само написао
Ону песму што је обећао
Било би ми некако лакше
Да гледам сатове
Са поклопљеним казаљкама
Нема коментара:
Постави коментар