Усне јој снежиле а сузе с пахуља купиле сјај
Од свих наслова тужнији био је Анин загрљај
Данима клецаво копним градом без зрна радости
Остале код ње најлепше молитве моје младости
Тражим је у сну,гнездима и на корзору,међу росом
Поштаре питам срећу ли бар сенку са њеном косом
Песме ми постале сунчеве пеге,на празне личе излоге
За риме и катрене одлазим у треће смене и ломим ноге
Гледам их к`о вранце сањиве на кривом магленом путу
Очи им тугују у касу док траже Ану у црвеном капуту
Нема коментара:
Постави коментар