Има господства у зимама београдским,
Суботом, по Божићу, док југовина блажи,
Јутро као промрзли љубавник,
На балкону уцвељене удаваче,
Пристаје и на оно што се од њега не тражи
Корачам марсељски Булеваром Краља Александра,
Да мало с Богом будем на Ти,
У цркви Св.Марка раније од свих,
Ко ће се гурати с комунистима у подне,
У новим кошуљама гледати увела лица,
Док им чауре испадају из белих рукавица
И палим свеће за мртве и живе,
Да није тебе, био бих негде између,
Једну и за нерођене,
И назирем те у воштаном пламичку,
Као руску балерину у почетном ставу,
На моје раме како наслањаш главу
И пред Свевишњим, ја се теби молим,
Монашки нагнут и оскудан у речима,
Да ми ћутањем срце не половиш,
Од вреле жудње већ правим фреску,
Колико сам твој, толико буди моја,
Као олтар од сунца и дугиних боја
Нема коментара:
Постави коментар