...мати Макарија разговара са сестром Антонином... (март 2005.)
Ноћас су,сестро,палили твоје иконе
У Светим Архангелима.
Певао је бели дим из црне ватре,
Све су спалили,није ништа изгорело.
У Владичанском двору у Призрену
Прошле ноћи спаљивали су моје иконе.
Небо се није видело од дима,
А ја сам видела моје иконе на небу
Пре три ноћи запалилу су
Наше иконе у селу Смаћу.
Гладни сељаци поијели ватру
Да им иконе остану у недрима
Не брини,сестро,
Ми увек можемо више да насликамо
Него што они могу да спале
Нема коментара:
Постави коментар