СУБОТЊИ БЛУЗ

Све је то,драга,суботњи блуз.

Кад мајка седи на кућном прагу
Са својом сенком пије прву кафу,
Док храни птице зрневљем сете,
Мисли да сам њено још добро дете

Суботом,такође,деца која немају никога,
Гледају у небо и броје авионе,
Леп дан је ружна прилика за умирање,
А живот одавно претворен у кукање,
Људи се радости плаше,
Певај глувима и скупљај кошаву,
Замисли да си река,мутна и дубока,
Да су ти обале зенице мога ока

Све је то,драга,суботњи блуз.

Умем да будем и промаја,
Суботом да призовем кишу,
Чујеш ли како комшија опет туче жену,
Дневне новине миришу на буђ,
И мој ти осмех личи на кактус,
А ја сам хтео да те водим у месару,
Чиста је и јефтина викендом,
Нуде свежа јагњећа срца,
Народ тугује кад нешто слави,
Месара је дивно место
За приче о искреној љубави

Све је то,драга,суботњи блуз.

Мени је драже кад ми обећаш
Нешто лепо, него кад ми то учиниш.
Кад се нешто тако догоди,
Ја немам после шта да чекам,
Осим да се надам,
Да ћеш ми опет нешто лепо обећати.
Као што чекам да одем у Требиње,
И да с бршљеном дођем уместо ордена,
Ред је да се и моје сунце мало заврти
Срећа постоји док срце уме да дрхти

Све је то,драга,суботњи блуз.