Данас је госпођа Јанковић,
Коју не познајеш,
За твоју срећу,
Запалила свећу
У манастиру Зочиште,
За који ниси ни чула
Она,
Која те никада није срела,
Хиљаде километара далеку,
Видела те је насмејану,
У воштаном пламичку
Дуго сте причале,
Језиком који не разумете,
И кад сте заћутале,
Каже:
Појавио се однекуд
месец млад,
И нестао,
Чим сте ми име
Изговориле
15. 7. 2010.
МЛАД МЕСЕЦ У ЗОЧИШТУ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар