НЕБО ПОД КЕСТЕНОМ

Ти знаш да не знам пут,
Ипак,
Пођеш ли,поћи ћу за тобом,
Право у Радехив,
Да видим кестен
Који сад личи на мене,
А ти се под њим
Први пут с другим
Дивље љубила...

И дрво је тада било дете,
Као и нас двоје што смо сада деца,
Стигла нас љубав,љубави моја,
Кад помислим на тебе
Руке и усне крену
На радну акцију,
И срце за њима
Да им буде водоноша...

Језик на којем се волимо,
И мисли којима се грлимо
Разумеју само птице и пилоти,
Даљина је кап росе на репу ластавице,
Нежност меримо поклопљеним казаљкама,
И небо се спушта испод нас,
У Радехиву,
Где сам стигао пре тебе
Иако нисам нашао пут,
Да се ћутећи волимо крадом,
Под кестеном који сад личи на мене,
А ти се под њим
Први пут с другим
Дивље љубила...