ДВЕ ПРИЧЕ И ЈЕДНА ПЕСМА

(по стварном догађају,у К.Митровици,3.9.2010.)

1.

Моја жена воли ваше песме,

Господине Лазовићу.

Четрдесет година

Главу ми није наслонила на раме.

Кад је прочитала

Вашу књигу,

Без мог рамена

Не уме да заспи.

Опет смо у пубертету,

Разговарамо вашим стиховима,

Опет се волимо,

И чекамо

Нову књигу

2.

Опростите,

Ми смо млади,

Однедавно муж и жена,

Добили смо вашу књигу,

Читали је по свитању и мраку,

Једна од ваших песама

Сад расте у њеном стомаку