ГОСПОЂО ДРАГА

...једној Птици из улице Свете Недеље бб

Уживам у јатима ласта,
Погађајући која је девојка а која жена,
А Ви жмурећи читате моје песме,
Јер Вас је страх да у њима не пропева ваша голотиња,
Госпођо драга,
Докле да се играмо пролећа,
Прихватите да сам пубертетлија по занимању,
И ходајте лагано по опалом лишћу,
Можда газите по нечијим пољупцима,
Под стрехом овог леденог града,
Где зимовник кријем у брату млађем,
И имам све,
Још само себе у Вама да нађем

Били сте пунолетни још прошлог века,
Госпођо драга,
Време је да се опет мало заљубите,
Било би ружно да умрете здрави и несрећни,
Хајде,да се тихо преслишамо:
Имамо ручак за вечеру,
И мокру ноћ уместо дезерта

Био сам прозор у вашој спаваћој соби,
И сад жмурећи могу да нацртам ваше груди,
И Ви ми сметате само кад Вас нема,
Госпођо драга,
Једном сам сањао да сте Београд,
Окупиран и разрушен,
А ја дошао на белом коњу да Вас спашавам

Мени се ноћас са вама љуби,
Госпођо драга,
Ухвати то мене тако с јесени,
Заборавим да сте удати и да волите буру,
Буде вас птице и мирис малиције,
А мене Ваш загрљај,
Који је био једини топли напитак,
Једном смрзнутом бруцошу из провинције