МИЛОВАЊЕ

Не умем ја то за једну ноћ,
Мила моја,
Мени је хладно док те гледам голу,
Ти си вулкан а ја крхки поета,
Додири твоји песма су,
Од два-три стиха
И пола рефрена

И осмех твој,
Безрепи змај од шареног најлона,
Одмориште хоће на мом лицу,
Ко не зна небо да дохвати,
Сања да улови птицу

Застој је код мене
У возном реду,
Мила моја,
Још чекам возове
Који су прошли,
И верујем
Да је човек дубљи од бунара,
По реци сликам даљине,
И ћутим о једној жени,
Која носи ветар
Испод балске хаљине

Хајде,сад се полако обуци,
Промаја је претеча атомске бомбе,
Доћи ће и по тебе твој Вронски,
Ето,нису сви мушкарци довољно мушки,
Узимај мене за пример и утеху,
Срце ми однело памет и моћ,
Мила моја,
Не умем ја то за једну ноћ