27. 1. 2011.

ДУЊА У ЛАЊСКОМ СНЕГУ

Ја кад ћутим,тад највише волим,
Дуњо моја,у лањскоме снегу,
И све слутим
Жеље су нам исте
Врело јутро,
Меко крило,
И све памтим,
Чак и оно
Што никада није било

on

1 коментар:

  1. Анониман28. фебруар 2011. 13:22

    Najcudesnije je kada se pamti i ono sto nikada nije bilo...A kako zivot prolazi,sve manje znamo sta je bilo,a sta smo samo zeleli.Pozdrav tebi ..i samo pisi .

    Malena

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)