Она госпођа у хаљини од љубичица,
Те ноћи кад сам је љубио,
Васиона се крунила у кишу,
Промукле звезде
За уздах нудиле сребро:
Ноћас ће неко дотаћи небо!
Недра јој била пуна божура,
Арапски коњи трчали око пупка,
Те ноћи хладећи једно друго,
Без рата и мира,
Порекли постојање овоземаљских Сибира
И узмицали новоме дану,
Завлачили се једно у друго,
И ту нас још увек највише има,
Живимо скромно од мириса и снова,
Чекамо,
Да ноћ прошла поново буде нова
Борике,३०.март 2012
Нема коментара:
Постави коментар