ПРОПИТИВАЊЕ

Знаш ли где је крај света?
Тамо где се не чује да те волим!

О ЈЕДНОЈ ЗВЕЗДИ

Једна звезда, уморна од вољења, синоћ је покушала самоубиство, љубећи пролеће у потиљак.
По причи младог месеца, отрчала је одмах низ улицу,
Насмејана, с белим зецом у недрима.
На место неизвршеног злочина, минут иза поноћи,
Црњански и Буковски, разменили су пољупце, питајући –
Зар постоји таква жена?
Од јутрос, молим јорговане – не причајте да сам о њој
Песме писао!
Нека остане да се ћути:
Чим би је неко заволео, она би почела да болује.и да се љути!

БАЦАЊЕ СРЦА С РАМЕНА

Госпођо, узмите коцку шећера и размутите ме с водом!
Учините бар неко добро за српску књижевност!
И прећутите да сам Вас жедно гладан!
Било би неумесно да студенткиње гледају, како се мој
Влажни уздах цеди на Вашем штрику!
Ако ме издате, моји снови ће остати сирочад.
То је горе од осмеха младе песникиње над гробом Црњанског,
који је само изазов за доброг каменоресца.
Мени не верују да све именице љубавног порекла почињу
Вашим именом!
Зар не видите, карабињери скупљају остатке несанице,а
Авлијанери се ките предрасудама провинцијске распуштенице
Нећемо се играти бацања срца с рамена!
Говорим Вам у поверењу – све птице и облаци, желе да се
Умотају у Ваш дрхтај, који сте однели синоћ у кревет.
Био сам будан, док сте Ви спавали са мном!
Зато ја сумњам у љубав оних који уживају гледајући
Залазак сунца:ту неко некоме нешто не сме да каже!

БЕЗОБРАЗНИЦА

Ниси ти мој кишни октобар,па да ти за летом изјављујем
Саучешће.
Ти си моја безобразница, опет ти течем низ образе!
Ех,да си била од јесени мало бржа, сад би моји снови
Трчали за тобом.
Ипак,кад пожелим да обрадујем тугу, пошаљем јој твој осмех,
Иако не знам:да ли се теби увек тако ћути, кад са мном
Причаш о љубави?!

СЛУШАЈ

Имам нешто важно да ти кажем
Али не могу сад
Сачекај само
Да се сетим
Речи
Које никад
Нисам изговорио