ОПРАШИВАЊЕ

Она – из породице питомих трешања.
Ја – калем омладак што заноси на кисело!
Срели се негде у дубоким жилама.
За нас не важи оно – ветар, полен и тучак!
Лебдимо над својим бригама,
И једно друго опрашујемо
Погледима,
И добрим књигама!