Руку под руку, њих две, као побегуље са неке књижевне вечери
Кренуле према Калемегдану.
Успут се кикоћу, пипкају и онако дамски, понекад –
Зевну у висину!
Пратим их у стопу, и тако стижемо на оно место, где Дунав
Ради Сави оно што је некада једна жена радила мени.
И све би то можда имало мање чари, да једна од ове две
Госпође није реченица за којом сам дуго трагао.