ДА ТИ СЕ СЕТИМ ИМЕНА

Причало се да си лепа и невина,и све се то дешавало
У временима,кад сам се закивао за неке паметне жене!
Глава ми сад пуца од глупости,ветрови излазе на нос,
Видиш ли да сам до неба потонуо,
И не могу да ти се сетим имена.
Памтим – аплаудирала си ми из 17- ог реда,била ти
Недра пуна јагода,ја маскиран у ране љубичице,
Ех,да си тада бар прстом мрднула,
Данас бих био твој Дурмитор.
Лепота и невиност су потрошна роба,
Нисам ни ја боље прошао,
Сад се присећам лепоте.
Али никако да се сетим твога имена!