Једна матуранткиња из прве клупе до прозора,не знајући
Шта је чека,сања да се пробуди као професор књижевности.
Задужиће је да се стара о мојој души,кад једном дођем у
Твоју провинцију.
То ће бити не знам када,али знам да тада неће бити пролећа.
И ласте ће бити укинуте,љубав ће се третирати као веронаука,
А о Изету Сарајлићу причеће као о рудару кога је оставила
Кафана.
И та,садашња матуранткиња,имаће уста од пластичног цвећа.
Можда ме узме под руку,тога се не бојим,страх ме да не пита -
Јесте ли први пут у нашем граду?
Почињем да смишљам,шта бих паметно требао да одговорим.
(Она невероватно личи на тебе,из доба кад сам ти поред душе,
даровао и неколико других ситница!)
И ништа ми не пада на памет,осим – било би најбоље да се она
Никада не пробуди као професор књижевности!
Шта је чека,сања да се пробуди као професор књижевности.
Задужиће је да се стара о мојој души,кад једном дођем у
Твоју провинцију.
То ће бити не знам када,али знам да тада неће бити пролећа.
И ласте ће бити укинуте,љубав ће се третирати као веронаука,
А о Изету Сарајлићу причеће као о рудару кога је оставила
Кафана.
И та,садашња матуранткиња,имаће уста од пластичног цвећа.
Можда ме узме под руку,тога се не бојим,страх ме да не пита -
Јесте ли први пут у нашем граду?
Почињем да смишљам,шта бих паметно требао да одговорим.
(Она невероватно личи на тебе,из доба кад сам ти поред душе,
даровао и неколико других ситница!)
И ништа ми не пада на памет,осим – било би најбоље да се она
Никада не пробуди као професор књижевности!