ЗИМОВАЊЕ

Покривам се њеним очима,
И мало ме срамота да је замислим голу!

Пред спавање јој кажем – волим те,
Она се насмеје и не каже ништа!

Топла, као осмех у ноћном разговору,
Између тишине и малог прста,
Она љуби и милује без додира

Мене,
који сам заборавио шта је невиност,
Њена душа – лепша од њене лепоте,

Греје,

И шапуће:

Биће ово наша зима,
Спреми срце за први снег!