**************

Не знам ту девојку,
Можда је жена,
Нечија,
Знам само да је дошла,
Као ничија,
И рекла – песму ми напиши!

Док сам кувао кафу,
Она се скинула до испод коже,
И дрхтала као лане,
Уплашена,
Да неће моћи у песму
Да стане

И зато,
Ова песма,
Уместо наслова,
Има
Њене очи!

ЈУТРЕЊЕ

Купио сам јој малог белог зеца.
Чим кажем – волим те!
Она се сакрије у његове црвене  очи.
И одмах сване јутро,
Да га ставиш на хлеб,
И једеш без ништа.

МРЕШЋЕЊЕ

Зовем је – очи моје!
И кад не чује – она се окрене!
Нисам сигуран да ме увек види!
Њен поглед има рок трајања,
Чим прође,
Почиње мрешћење шарана.

ПОРТРЕТ

Сликар продаје портрет жене коју је волео.
То ми не звучи баш истинито.
Пре ће бити:
Портрет жене коју је волео
Продаје сликара!


ДА ЛИ СИ ЗНАЛА

Нисам стигао да ти кажем:

Постоје особе
Које без куцања
Уђу у твој живот,
Препознаш их,
И закључаш врата!

Децу си изродила,
Мужа подигла,
Сад би могла
Мало,
И за мене да се удаш

Нисам стигао да ти кажем

ТРАЖЕЊЕ

Велика љубав
Тражи
Велико
Срце

Онолико,
Да у њега
Стану
Два срца,
И једно Сунце

ЈОРГОВАНИ

Питали ме: зашто волиш јорговане?
Одговорио: они миришу на њу!
После ме ништа нису питали.
Они воле скупо цвеће!
Оно које мирише на јефтине додире.
А ми се тада, први пут,
Примицали једно другом.
И сву ноћ после јорговане уснама садили!

ПРЕТРАГА ПРАЗНОГ ПАКЕТА

Шта се то догодило, па се сад спотичем о твоје дуге реченице?
Некад си умела све да спакујеш у само две речи!
Истина, тад смо се догађали једно другом.
А сад, изгледа – одгађамо једно друго!
Одвежи машницу,
Да погледам,
Шта има у том празном пакету!