26. 6. 2010.

КАПОР И ЛАДА НЕСТЕРУК

Јутрос сам прогледао твојим очима
Од синоћ слутњу жмурећи збрајам
Ко слепи писар у дугу загледан:
Растегнут Април у кишном дану
Момо Капор и Лада Нестерук
Хране голубове на Каламегдану

Он мртав али добро држећи
Живи му завиде и звиждуће бор
Смрт је обично изговор за дужи одмор
Недра јој вулкан,усне равница
Она је сидро у морском крику
Гнезде се лађари уз лепу Украјинку

Још мало па ће кренути на реку
Богазом тканом од вина и тамјана
Летеће за њима траве и ветар
Васкрс је њихов и цвет јоргована
Капор ће на своју обалу,да угоди глави,
Ладино срце већ плута по Сави

1 коментар: